iwy

2010-4-01 Koliko e-mejlova ste primili sledeće sadržine: uslikanizanimljivi natpisi na radnjama, zanimljiv sadržaj nekog saopštenja......(kodnas i u svetu)?  Koliko nepravilno (ipravilno) napisanih i okačenih slogana, najava sniženja,rasprodaja....steprimetili dok šetate pored izloga radnji i radnjica?„Majce“, „oma se vraćam“,„saće dodžem“ i mnogi drugi, naravno da su ispisani rukopisom, na parčetupapira iskidanog iz nekog notesa, praznog prostora(malog) u novinama, i naravnozalepljeni selotejpom.

Koliko obraćate pažnju na te i slične detalje? Da li i to utiče nakupovinu?Koliko Vam je važno da je prostor u kom kupujete čist, provetren,klimatizovan, lepo osvetljen.....?

Da li ukrasi, dekorisane prodavnice i izlozi mogu da Vam privuku pažnju dapriđete i /ili uđete u radnju (ili da Vas „odbiju“ )?

Sezona Novogodišnjih iUskršnjih praznika je idealan primer kada se u mnogome koriste lampice,lampioni, svetlucave trake, deda mrazići, jeleni, crvene čarape, zeke,jaja....(zavisno od praznika), a originalnih ideja ima na pretek....

Savet svima koji i pomisle da našto napišu i okače na vratima radnje:potrudite se bar da proverite da to što ste napisali bude, ako ništa drugoPRAVILNO!

2010-3-14 U današnje vreme je jako važno da umeš da prodaš proizvod, da bi imao korist. Poenta je stvoriti vrednost za potrošača! Prodaja = vrednost!S obzirom da se sve više akcenat postavlja na mass customisation, sve je lakše zadovoljiti potrebe potrošača i kupaca, i to čak i na pojedinačnom, jedinstvenom nivou. Uspeva se da se troškovi smanje, da bi konačna cena bila zadovoljavajuća. Mnogo je jednostavno kada kupac/potrošač ima i hoće da plati veliku sumu novca za nešto što želi da ima, a da se pravi po posebnoj porudžbini (posebne karakteristike). Tada je posao lak i zarada je tu. Ali, veština je da se stvori proizvod kakav potrošač/kupac želi, a da nije masovna proizvodnja, nego masovna proizvodnja po porudžbini (veliki broj varijacija istog proizvoda), i da nije nedostižna za našu klijentelu. Dakle, doći do cilja, tj profita nije toliko jednostavan posao, naročito u uslovima turbulentnog okruženja. Tržišta se brzo menjaju, gepovi se popunjavaju munjevito, i zato je potrebno da znamo da, da bismo prodali nešto, marketing funkcija je ta koja nam u tome najviše pomaže. Zašto? Zato što marketing startuje daleko pre prodaje, i istražuje šta je i kako potrebno da plasiramo na tržište. Zato su jako bitne marketing strategije. Funkcija marketinga je ta koja nam omogućuje opstanak na tržištu. Uz pomoć nje možemo da stvorimo vrednost za našeg potrošača, i time ostvarimo profit.

2010-02-20  „Sve u svemu začin C. Nije svejedno. Tvoje reči vrede više. Pažljivo ližite. Prste da poližeš. Brini o sebi. Kod nas ste uvek prvi. Jednom persil, uvek persil. Veš mašina živi duže uz calgon. U sve se meša. Samo za iskusne. Muškarci znaju zašto. Možda je rođena s tim. Pusti korak. Nisam to ja, to je moja Schauma. Antoniooo. “     Slogan je jako vazan... Treba da bude kratak, jasan, da brzo „ulazi u uho“. Međutim, ne mora da znači da svaki slogan koji ispunjava navedene karakteristike, da će biti pogodak!Pesmice koje komponuju za reklame : Makarena za kravicu, Simka nam je naprawila simcheta, kockastog ljubimcheta..., Tij cipiripi, tij cipiripi, kii tibli kii krim...Pesme su isto tako važan element za postizanje što boljeg i većeg efekta. Mogu da se upotrebe već dobro poznate melodije, u originalu ili da budu prilagođene nekom drugačijem ritmu ili instrumentu, a mogu i da se komponuju potpuno nove melodije.Bez obzira koliko je i slogan dobar, i melodija, to su samo sastavni elementi reklame, i oni ne garantuju zasigurno uspeh!

2010-02-8  Asocijacija na naziv može da bude pozitivna, ali ako je namenjena i za pravu delatnost! Ako je nekom „nekad“ bilo lepo, naziv pekare (ali i izgled)  „Kao nekad“ će mu prijati. Ako radnju nazovete „sve za 1 € (£, dolar ili koju već novčanu jedinicu!)“, zašto su cene veće od navedene!? Ne treba pribegavati pojmovima koji ne objašnjavaju delatnost kojom se bavimo. Npr: Matador - delovi za automobile, Panda – frizeraj, Geler - agencija za rent-a-kar ...

2010-01-30  Nije tako lako dobro nazvati „delatnost“ kojom se bavimo, treba voditi računa o asocijaciji koju taj naziv proizvodi. U bivšoj nam Yugi firme su se zvale: Balkan-Promet, Balkan ovo, Balkan ono, Yugo-promet, Yugo-drvo, Yugodent,  Yugo-export, Yugo-import, Yugo-alat, Yugo-nešto, Yugo-vešto.... Ima mnogo primera. A danas širok je dijapazon naziva koje srećemo, od onih najsimpatičnijih do katastrofalnih. Stoga da počnem:Lajf(auto-škola),Špajz (kafić), Oj la la(palačinkarnica), Jedno mesto(bife), Ćošak(prodavnica poklona), Hladiša i Pecko(poslastičarnica), Ognjište(restoran), Leteća Novosađanka(auto-škola), Paprika(picerija), Panda(frizeraj, radnjica), Meda(prodavnica meda, prodavnica dečijih igračaka), Rakija(bar), Gusan(restoran), Biblioteka(kafić), Stari grad (pekara, poslastičarnica, restoran), Jabuka(zdrava hrana, voćara, radnjica), Pećina(kokičar), Scena(diskoteka), Numera(tapetar), Kojot(kafić), Osmeh (zubna ordinacija), Amnezia(diskoteka), Atrijum(kafić), Buba mara(cvećara, prodavnica), Avion(bio nekad restoran), Kaktus(kafić), Zmaj(restoran), Evropa(pekara, poslastičarnica), Panter(picerija), Car Dušan(ordinacija za stomatologiju), Semafor(auto-škola), Astal šaren(restoran), Kućerak(restoran), Blinki(prodavnica dečije odeće i igračaka), Palma(kafanica), Kalimero(kokičar, radnja dečijih igračaka), Štrand(mesara), Krušedol(mlekara), Kao nekad(pekara), Štrumfeta(knjižara) , Švrća(školica), Cvetić(rođendaonica, kozmetićki salon), Alf(kancelarijski i školski pribor), Komarac(štamparija), Večni san(pogrebna kuća), Blue fish(kompjuteri i kompjuterski inženjering), Geler(agencija za rent-a-kar), Floyd(auto-škola), Sunce(kozmetički salon), Grizli(auto-škola), Mrvica(pekara), Fruštuk bar(picerija), Vivaldi Krstić(poslastičarnica), Rainbow(delovi za automobile) Kućerak kod česme(restoran), Mammas&Pappas(picerija), Matador(delovi za automobile), Mačak(picerija), Kolačić(poslastičarnica), Popaj(delovi za automobile), Tortalina(poslastičarnica), Kremenko(delovi za automobile), Rival(auto-škola), Volan(auto-škola), Lion(limar),Delfin NS(prevoz kombijem), Petica(peionaica automobila), Kurjak(restoran), White friend(prodavnica bele tehnike), Intima i Aleksandar(prodavnica tepiha i itisona), Naša mala kuhinjica(restoran), Šrafko(trgovina na veliko i malo-gvožđara), Tefter(agencija), Play off(restoran),Korak(agencija za knjigovodstvo), Žal za mladost(restoran), Zvono winns(agencija za knjigovodstvo), Kopoi-ja(fotokopirnica), Grof(tapetar), Kod Svetog duha(apoteka), Leder(krojačka radionica), Haos(fotokopirnica) i još mnogo ih je.... 

2010-01-22 Prodavnice, preduzeća, zanatske radionce, restorani, brza hrana, voćare, cvećare, zlatare, mesare, zubne i druge ordinacije, frizerski i saloni lepote, kladionice...Beba grill (od kad gril, tj hranu sa grila mogu da jedu bebe?!!, a druga asocijacija je užasna!!).  Cunami-pranje automobila. Šta očekivati? Da ne zateknem čist, uglancan automobil zbog prirodne katastrofe? Ćevabdžinica Dambo (da budemo debeli kao slonovi?). Neki od primera, čime se vlasnici vode pri osmišljavanju naziva firme su: lična imena(kao i uvek ni malo inovativno- misli se na vlasnike i njihove potomke, bliže i dalje rođake – Krstić i sin, Radusinović & co., Đoka, Mika, Pera, Dramir: Dra(gan) Mir(jana) – muž i žena......),  imena istaknutih ličnosti(Laza Telečki, Jovan Sterija Popović, Vinston Čerčil, Čarli Čaplin, Julije Cezar, Ramzes II, Kleopatra, Napoleon Bonaparta, i mnogi drugi!), geografski pojmovi(raznorazna egzotična mesta – Hawaii, Venecia, Meksiko, Italija, Sicilia, Atina, Evropa, Pariz, Roma, Monako, London, Tahiti, Španija, Palermo, Brazil,  ....- ili strane reči – La interna,  Chocolate, Mobil(e), Computer(s),  Mystic, Beautiful, Cut, Pizza, Beach, Only Fools and Horses, Mamma mia, Nature, Ride, Food, Ice, Life, Fresh, Gelato, Shop, Republic, Caribic, Grill, Chicken, Cotton, House, Fashion, Style, Ciao, Ceramica, Dentist, Car, Blue, Red, New, Lady, Glass, Target, Diamond, beauty, Way, Vitality, La bomba, Design, Sun, Nail(s), Fantastico, Bourjois ..... ) ......

        2009-12-24  „Čula su vrata percepcije.“ Uz pomoć naših čula imamo jedini dodir sa svetom. Kada pojmimo svet, čula usmeravamo ka ‘spolja’, ka ’unutra’ - kada sebi predstavljamo doživljaj. Način na koji se unose, skladište i kodiraju informacije u našem mozgu (vid,sluh,dodir,ukus i miris) predstavlja naš sistem predstava. Percepcija je opažanje.Percepcija je ključni faktor u definisanju i razumevanju (potrošačevog) ponašanja. Percepcija jeste stvaranje subjektivne slike o nekom proizvodu/usluzi!U trenutku kada senzorni organ čoveka primi stimulans počinje osećaj, a percepcija je nastojanje da se objasni značenje tog uticaja.Obzirom da je percepcija usko povezana sa stvaranjem subjektivne slike, postavlja se osnovno pitanje: Da li gledajući u isto vidimo isto? „Ne postoje najbolji proizvodi. U svetu marketinga najvažnija je percepcija o proizvodima u glavama kupaca i potrošača. Percepcija je realnost sve ostalo je iluzija.“ Al Ries & Jack Trout

2009-12-15       Kako se ispoljava?Kada je reč o raznovrsnosti ili novitetima proizvoda, to je čista impulsivnost.Ako postoji delovanje određenog stimulansa, to je efekat sugestije.Planirana impulsivnost je kada odlazite u kupovinu a da prethodno niste doneli odluku o izboru određene marke proizvoda.Kada potreba za proizvodom postoji, ali je sve do određenog trenutka u podsvesti potrošača,tada je reč o efektu podsećanja. Isto tako moguća je i planirana kupovina određene vrste proizvoda, ali ne i marke proizvoda. Iz samih naziva može se uočiti da su ključne reči efekat, planirana i impulsivnost. >Koliko proizvoda kupite onako usput (a da to zaista niste baš ’sad’ planirali)? Da li nekada odete do prodavnice ili trafike i kupite samo jedan proizvod i koji? Da li reklamni materijal koji zateknete na prodajnom mestu (dok kupujete to nešto zbog čega ste došli) utiče na kupovinu(tog trenutka) tih proizvoda na koje Vam skreću pažnju? Da li čim ugledate neku novinu (novi proizvod, ili novu vrstu nekog proizvoda) kupite da „isprobate“? Koliko često odlazite da kupite baš konkretnu marku proizvoda (bez obzira da li je u pitanju hrana, garderoba...)?Za koje proizvode ne birate marku, već odaberete kad Vam se šta svidi?

2009-12-15    Kakvo ponašanje kao potrošač ispoljavate?  Rutinsko? Ograničeno(limitirano),? Ili extenzivno(produženo)? (prema:Howard) Komplexno? Ponašanje sa ciljem da se smanji nesklad između očekivanja i satisfakcije? Po navici ili ono ponašanje koje je zavisno od marke proizvoda? (prema Kotleru) <Postoje podele u zavisnosti od autora, i zato su obe navedene...

2009-12- 4    Postoje četiri kategorije. Ukoliko:

• poredeći Vas sa drugim grupama, Vi najviše wremena prowodite u traženju informacija, i česti ste posetioci prodajnih objekata - Vi ste sposobni (stvaralački) potrošač
• se ne bawite kupovinom proizvoda i usluga nego za Vas to čini neko drugi – Vi ste kvazi (surogat) potrošač
• odluku donosite na osnovu unapred pribavljenih informacija (pre nego što kročite u prodajni objekat) – Vi ste pripremljeni potrošač
• „znate šta hoćete“ i nemate potrebu za dodatnim informacijama – Vi ste rutinski potrošač

          2009-12-01   Ako:v     ne volite da kupujete, a i kada to činite insistirate na dobroj usluzi, onda Vi pripadate grupi neaktivnih potrošačav     uživate u kupovini i rado kupujete, Vi ste aktivni potrošačv     ste verni svojim prodavnicama, tražite kvalitet na koji ste navikli, onda ste društveni potrošačv     ste potrošač koji najčešće kupuje kada je za to „vreme“, poredite cene, kvalitet onda ste potrošač tradicionalistav     najčešće kupujete uz pomoć kataloga i sl. onda ste Vi pedantni potrošačv     kupujete tako što upoređujete cene, robne marke... onda ste Vi racionalni potrošačv     Ali, ako  kojim slučajem, ne pokazujete poseban interes za kupovinu, insistirate na raznovrsnosti proizvoda i (obično) pripadate kategoriji mlađih potrošalča-Vi ste zasigurno nestabilni potrošač.         Kojoj od navedenih grupa Vi pripadate? > Da li volite da šopingujete? Koliko u proseku prowodite vremena u kupovinama(uključujući namirnice, garderobu, tehniku...) Za koje proizvode izdvajate extra vreme? Da li tragate za svim karakteristikama koje ste „zadali da proizvod treba da ima“ ili kupite prvi proizvod sa najpribližnijim parametrima(a možda i najjfetiniji)? Da li Vam je bitno koje je marke? Da li Vam je važno da Vas drugi vide da imate/nosite to nešto što je skupo? Ili uopšte ne brigate o tome? Da li možda čekate raznorazne popuste, pa jurišate od radnje do radnje, ili kupujete onda kada Vam to nešto treba ili kada vidite i ne možete da odolite? <

2009-11- 27  „Svet marketinga je okrenut svetu potrošača.“ Opšti profil potrošača: Ekonomični, Personalizovani, Etički i Apatični.Ekonomični su oni potrošači koji će se pri kupovini rukovoditi cenom, asortimanom i kvalitetom. Personalizovani potrošači su svi oni kojima je od izuzetnog značaja odnos i tretman koji imaju od strane osoblja. Etički potrošači favorizuju male, nezavisne organizacije, trgovačke radnje, sve umesto velikih organizacija, lanaca robnih kuća...Apatični potrošači su „nezainteresovani“- samo im je bitno da kupe ono što im treba, potpuno je nevažno gde.Postoje grupe koje su determinisane potuno različitim elementima. Npr: navikom(kupuje se određena marka proizvoda, to je tzv lojalnost kupaca), cenom proizvoda/usluge, saznanjem , emocionalnim motivima(imidžom, simbolima), fizičkim i estetskim svojstvima proizvoda(tzv impulsivna grupa), grupa novih potrošača koja se još nije stabilizovala na tržištu. Da li ste se „negde“ prepoznali?  Tematika je izuzetno komplexna,stoga ću u nastavcima (ovih dana) da navedem različite profile potrošača.....Markentigašima posao ni malo nije lak. Potrošač današnjice je postao pravi kameleon. Teško ih je prepoznati....„Potrošači su u redu samo njihovo ponašanje predstavlja problem!“

2009-11-24 Kupac i potrošač nisu i nipošto ne mogu da budu sinonimi. U čemu je razlika? Same reči daju odgovor na ovo pitanje(kupac kupuje, potročač troši). Kupac je osoba koja kupuje proizvod za svoje ili za potrebe druge osobe. Potrošač je osoba koja koristi ili troši proizvode bez obzira da li ih je sama kupila ili je to neko drugi učinio za njen račun(poklon). U narednim postovima biće više reči o potrošačima.

2009-11-20 Akronim je sastavljen od reči: Message, Mission, Media, Money, Messuring.Pre nego što se markentigaši upuste u avanturu ‘smišljanja’ reklame, potrebno je da se dobiju odgovori na pitanja: Koja će biti poruka te reklame? Koja je njena misija? Putem kojih medija će biti predstavljena(jednog, više i kojih)? Koliko će to da košta? Ali je od  presudnog značaja pitanje: Kako izmeriti? Tj. znati izmeriti. Važno je reći da reklama nikako ne može da bude trošak. Može i treba da bude investicija!           „Sve što je merljivo treba izmeriti. Sve što nije merljivo treba učiniti merljivim.”

2009-11-18  Da li znate da police u prodavnicama nisu proizvoljno poređane tako kako ih zateknete? Pozicija na kojoj je neki proizvod uočljiviji od drugog je od presudnog značaja da bi došlo do kupovine. Zato nije slučajno što npr Plazma ima centralno mesto u odeljku sa keksićima.