iwy

2009-11- 27  „Svet marketinga je okrenut svetu potrošača.“ Opšti profil potrošača: Ekonomični, Personalizovani, Etički i Apatični.Ekonomični su oni potrošači koji će se pri kupovini rukovoditi cenom, asortimanom i kvalitetom. Personalizovani potrošači su svi oni kojima je od izuzetnog značaja odnos i tretman koji imaju od strane osoblja. Etički potrošači favorizuju male, nezavisne organizacije, trgovačke radnje, sve umesto velikih organizacija, lanaca robnih kuća...Apatični potrošači su „nezainteresovani“- samo im je bitno da kupe ono što im treba, potpuno je nevažno gde.Postoje grupe koje su determinisane potuno različitim elementima. Npr: navikom(kupuje se određena marka proizvoda, to je tzv lojalnost kupaca), cenom proizvoda/usluge, saznanjem , emocionalnim motivima(imidžom, simbolima), fizičkim i estetskim svojstvima proizvoda(tzv impulsivna grupa), grupa novih potrošača koja se još nije stabilizovala na tržištu. Da li ste se „negde“ prepoznali?  Tematika je izuzetno komplexna,stoga ću u nastavcima (ovih dana) da navedem različite profile potrošača.....Markentigašima posao ni malo nije lak. Potrošač današnjice je postao pravi kameleon. Teško ih je prepoznati....„Potrošači su u redu samo njihovo ponašanje predstavlja problem!“

2009-11-24 Kupac i potrošač nisu i nipošto ne mogu da budu sinonimi. U čemu je razlika? Same reči daju odgovor na ovo pitanje(kupac kupuje, potročač troši). Kupac je osoba koja kupuje proizvod za svoje ili za potrebe druge osobe. Potrošač je osoba koja koristi ili troši proizvode bez obzira da li ih je sama kupila ili je to neko drugi učinio za njen račun(poklon). U narednim postovima biće više reči o potrošačima.

2009-11-20 Akronim je sastavljen od reči: Message, Mission, Media, Money, Messuring.Pre nego što se markentigaši upuste u avanturu ‘smišljanja’ reklame, potrebno je da se dobiju odgovori na pitanja: Koja će biti poruka te reklame? Koja je njena misija? Putem kojih medija će biti predstavljena(jednog, više i kojih)? Koliko će to da košta? Ali je od  presudnog značaja pitanje: Kako izmeriti? Tj. znati izmeriti. Važno je reći da reklama nikako ne može da bude trošak. Može i treba da bude investicija!           „Sve što je merljivo treba izmeriti. Sve što nije merljivo treba učiniti merljivim.”

2009-11-18  Da li znate da police u prodavnicama nisu proizvoljno poređane tako kako ih zateknete? Pozicija na kojoj je neki proizvod uočljiviji od drugog je od presudnog značaja da bi došlo do kupovine. Zato nije slučajno što npr Plazma ima centralno mesto u odeljku sa keksićima.

2009-11-18  Ne kažem da inovacije ne postoje(baš naprotiv-izuzetno su važne, i treba negovati politiku razvijanja istih), ali da bi ih posebno naglasili u reklamama, dešava se da proizvođači pribegnu slučaju da ono što do sada nisu o konkretnom proizvodu rekli-baš sad pominju. Npr, taj i taj šampon za kosu sada ima ta i ta svojstva (a kao da do juče nije imao-sve je ostalo isto, i ambalaža i sastav proizvoda). Isto važi i za deterdžente, žvake, paste za zube itd..... Sasvim je druga situacija kada je do inovacije došlo, pa je treba staviti u prvi plan.  Za koju ste skoro inovaciju čuli?

2009-11-05  Prvi slučaj: Često vam se dogodi da gledate reklamu, prepoznate je a svaki put čekate njen kraj da se podsetite šta ono beše reklamiraju? (Ne)Dopadne nam se reklama, ali teško je pamtimo, tj njenu svrhu, šta  reklamira. Drugi slučaj: A šta kažete za reklame koje odgledate ko zna koliko puta, ali ih i dalje ne razumete. Ne bojte se, problem nije u vama. Postoje dva moguća rešenja: ili nije namenjena vašoj ciljnoj grupi potrošača kojoj pripadate, ili su markentigaši omanuli, (pa se od drveta ne vidi šuma, i obrnuto – za prvi slučaj; promašena tema – za drugi slučaj).  

2009-11-05  Dešava se i to da proizvod i poruka koju šalje budu kontradiktorni!  Idealan primer jeste čokoladica KINDER bueno. U svojim reklamama (kojih ima sve više) koriste simbole koji su sexualni, dok u samom nazivu proizvoda on je namenjen DECI !   Šta još reći???

2009-11- 05  Koje su to emocije koje se „koriste“ u reklamama da bi efekat bio postignut? Npr. ljubav, sreća, nežnost se prikazuju u pozitivnim reklamama, kada  je poželjno da se to nešto kupi i koristi. Međutim, strah se koristi kao dominantna pokretačka sila onda kada su reklamne kampanje vezane za borbu protiv narkomanije, vožnje u alkoholisanom stanju, za borbu protiv side, korišćenje proizvoda opasnih po zdarvlje i slično.  Da li se i vi raznežite kada gledate reklame sa bebama, kucama, macama...? To je markentigašima i bio cilj. Jeste li primetili koliko se stavlja akcenat na porodicu? Npr. Reklame za automobile, mlečne proizvode, margarine, sokove, internet provajdere, banke...Trude se da nam daju do znanja da svi u kući taj proizvod/uslugu mogu da koriste, za iste ili različite potrebe. (Margarin taj i taj jede cela porodica; Internet provajder: tati i mami net treba za posao, deci za školu, baki i deki za razonodu.... )

2009-11-5  Da li, kada obratite pažnju na reklamu, osetite potrebu koju ona treba da pobudi?  Npr, kada vidite propagandu za neko piće ili hranu. Da li vam „pođe voda na usta“?

Da li istog trena krećete da sebi udovoljite tu potrebu? Reklame za namirnice zaista umeju da budu tako osmišljene da Vas motivišu da Vam treba to nešto što promovišu i onda kada Vam ne bi palo na pamet da nešto popijete ili pojedete!